Autori: GHN Superkurs grupa

Danas je široko prihvaćen stav da će zemlje u razvoju paralelno sa ekonomskim napretkom slediti isti put kao Evropa i Severna Amerika, i iskusiti ono što je poznato kao "epidemiološka tranzicija". Ovaj izraz opisuje promene obrasca (strukture) bolesti koje su pratile opšti napredak zdravlja u kasnom 19. i ranom 20. veku.

Kako su stope mortaliteta opadale, a očekivani životni vek rastao, kod tih populacija došlo je do promene u strukturi obolevanja, od dominirajućih infektivnih bolesti, ka dominirajućim hroničnim poremećajima zdravlja, kao što su srčana bolest i rak. Taj pomak prema hroničnim bolestima mogao bi delimično da se objasni činjenicom da mnogo više ljudi doživi godine kada se hronične bolesti javljaju. Ipak, ova tranzicija ne predstavlja samo jednostavnu smenu jedne grupe zdravstvenih problema drugom grupom, već takođe i sveukupno poboljšanje zdravlja.

Elementi ove epidemiološke tranzicije pojavljuju se u različitim stepenima u velikom delu sveta u razvoju. U nekim zemljama srednje visokih prihoda Latinske Amerike i Azije, na primer, hronične bolesti uzimaju jednak ili čak i veći danak nego zarazne bolesti [1].

Ali ova tranzicija nikako još nije završena. Mnoge zemlje, posebno najsiromašnije, još uvek nose teško breme zaraznih bolesti zajedno s rastućim problemom hroničnih bolesti. Te populacije nisu zamenile jednu grupu problema drugom, već pate od obe vrste problema, što je poznato kao "dvostruko breme" bolesti [2]. Tranzicija, međutim, nije neizbežna. Kako to pokazuje istorija sanitarne revolucije, za poboljšanje kvaliteta spoljnog okruženja i javnog zdravlja neophodni su usaglašena javno zdravstvena politika i ulaganja.

2. A. Rossi-Espagnet, G.B. Goldstein, i I. Tabibzadeh, "Urbanization and Health in Developing Countries: A Challenge for Health for All," World Health Statistics Quarterly, Vol. 44, No. 4 (1991), p. 208.